Toni i Lenka

Nakon intenzivnog putovanja, stizemo na Perhentian ostrva, super brzim camcem koji je vise leteo nego plovio. Toni: "Rekla si da je brz, ali nisi rekla da je ovoliko brz."

Ostrvo kao iz bajke, dzungla sa pescanim plazama i palmama, tirkizno more prepuno korala i ribica. Smesteni smo na samoj plazi, ono o cemu ja uvek mastam, more je na dvadeset koraka, a restoran na pet. Odmah zakljucujemo kako cemo se konacno baciti na citanje i lencarenje. Deca ne izlaze iz vode koja je banjske temperature, skupljaju osusene korale i gnjuraju, jer je more prepuno prelepih ribica. Lenka je odmah prvi dan naucila da pliva i svakim danom joj je islo sve bolje. Konacno uspevamo da deca odu na spavanje u normalno vreme, jer ovde posle vecere (riba na rostilju, naravno) nema sta da se radi.

Na gnjurackoj turi prvo plivamo sa kornjacama, onda gledamo korale i ribice u svim mogucim bojama i oblicima, a za kraj "Shark point" gde se skupljaju bezopasne ajkule. Prvo smo se ustrucavali da skocimo u vodu, a onda nam je na kraju bilo krivo sto nismo videli nijednu. Ja sam jednu zamalo promasila. Bilo je zaista predivno, "Finding Nemo" uzivo, kao u snu. Sve smo slikali podvodnim aparatom, ali nam nijedna slika nije uspela, nazalost, tako da nam morate verovati na rec da je podvodni svet fantastican.

Evo, ovde im Lenkic baca hleb, vidite koja je to navala: