Toni i Lenka

Deca su apsolutno uzivala. Jeste da je ceo put je bio skrojen za njih (divlje zivotinje u zooloskim vrtovima i van njih, zabavni parkovi, bazeni), ali nijednog momenta nije bilo problema. Pocevsi od toga da su oba leta od skoro 12 sati prespavali (Toni sada insistira da idemo na Novi Zeland, samo zato sto je to najudaljenija zemlja), da su jurili kroz dzunglu (a ja dahtala za njima), sami napravili brdo (ne uvek tako uspesnih) fotografija i potpuno se primili na hotele, restorane i taksije. A kada je trebalo da se ceka, tu su spas nudile igrice.

Tonijeva zelja da postane taksista se ovde samo povecala, jer smo se stalno vozali taksijem, a on je samo sabirao koliko su na nama zaradili. Ali je shvatio da do para moze da dodje i na druge nacine. Jedne noci je sanjao da je postao taksista i prvog dana zaradio 600 evra koje je onda ulozio u hotelski biznis. Usput je imao i uspesnu fudbalsku i tenisku karijeru. Aca i ja ne mozemo da docekamo da se uskoro obogati pa da se mi penzionisemo. Stalno me je davio da mu nabrajam najbolje hotele na svetu (i bio malo razocaran sto ih ne znam bas puno) i redovno azurirao svoju top listu restorana u Maleziji:
1. Svedski sto u Eastern&Oriental hotelu (vrlo sik mesto)
2. Pice i banana split u shopping centru (o srece njihove kada su shvatili da ima pica u Maleziji, jer smo im mi unapred pretili da tamo ima samo pirinca)
3. Old China cafe
4. Sate (malezijski pileci raznjici)

Nas cetvoro smo svuda bili atrakcija, ali Lenka je bila apsolutni hit!

Pocevsi od zena u Kuala Lumpuru koje su je stipkala za obraz, preko tipa iz Saudijske Arabije koji nas je zamolio da je slika sa njegovom zenom u burci, camdzije koji je sve vreme gledao u nju (sto se tati nije dopalo), do majmuna koji su je odmah uhvatili i poceli da vuku.

Lenka sa obozavaocima iz Tajvana. Pitali su me da li mogu da se slikaju sa njom, a onda je nijh desetoro ispruzilo svoje aparate prema meni.

Mislim da ce joj biti zabranjeno da kada poraste sama ide u Aziju.